Dobra motivacija

Pa malo razonode...

13.07.2009.

I ovo će proći

 

U zabitoj kineskoj provinciji živio je siromašni Kinez koji je cio život potrošio radeći najteže poslove, a da ništa do kraja nije stekao. Sve što je imao bio je sin jedinac koga je neizmerno volio. Naučio ga je da čita i piše, uveo ga pomalo u kaligrafiju i to je bio sav kapital koji mu je ostavio kada je u dubokoj starosti umro.

Mladić je tugovao kraj očeve postelje gledajući ga kako se polako gasi. Neposredno pre nego što je izdahnuo, otac je izvadio dve kutijice: jednu crnu a drugu bijelu i rekao sinu :
" Na žalost, nemam šta da ti ostavim sem ovoga. I zapamti- dobro ih čuvaj. Kada ti jednoga dana bude teško, nesnosno teško u životu, otvori bijelu kutijicu. Crnu ćeš otvoriti onda kada ti bude jako dobro."

Mladić je dostojno ispratio oca a onda je spakovao svoju činiju za hranu, štapiće, jednu preobuku i one dve kutijice te krenuo u sijvet da zaradi svoju porciju pirinča. Radio je najteže poslove kod gazda koji su ga izrabljivali , spavao napolju... Zimi je bio srećan ako bi ga neko primio da zanoći na zemljanom podu izbe za stoku. Ubrzo je postao izradjen, nesrećan i beznadan. Posle par godina takvog života, još uvek je imao samo ciniju pirinča dnevno i duboke bore na licu i rukama.

Onda su došle poplave, Jang Ce se izlio i poplavio polja i oranice, nastala je opšta glad i za mladića više nigde nije bilo ni posla ni nade. Lutao je bespućima , spavao po šumama, peklo ga je sunce i mrzli ga mrazovi. Jednog jutra se probudio i vidjeo da mu je neko ukrao jedino što je imao- ciniju za pirinač , pamučnu košulju i dva juana... Potekle su gorke suze i mladić je riješio da se ubije... Sklopio je ruke, zatražio oproštaj od neba za predstojeći čin, i dok ih je spuštao niz tijelo, napipao je maleni zavežljaj ušiven u porub pojasa - dve kutijice nasledjene od oca.

Otvorio je bijelu. U njoj je bila malena pirinčana hartija i ništa više. Razmotao je i vidjeo očev rukopis. Pisalo je : " Ovo će proći! "

Shvativši ovo kao očev amanet za dalje življenje, nije se ubio. Zaputio se ka obližnjem gradu. Na ulazu u grad stajala je kolona nepismenih seljaka koja nije mogla da udje kroz gradsku kapiju, jer niko nije umjeo da pročita šta piše na velikoj tabli na samom ulazu. Mladić je prišao, pročitao im glasno šta piše i kolona je prošla. Prošao je i on.

Kroz par dana provedenih po gradskim trgovima, našeg mladića je potražio maleni stari Kinez. Rekao mu je da njegovom gospodaru treba hitno pisar, a da je on čuo od seljaka koji su nedavno došli u grad da on zna da čita i piše.

Znao je i dobio je posao kod strogog plemenskog starješine. Radio je teško, ali mirnih ruku i čista srca. Ubrzo su počeli da mu dolazi neznani seljani kojima je trebalo nešto da se napiše ili pročita ili protumači. Svima je izašao u susret. Strogi gradski starješina je bio pravedan čovek i znao je uzvrati svome pisaru. Dobro ga je nagradjivao a vrlo brzo mu je odvojio i dio u svojoj kući gde je mladić počeo da živi.

Sve se promjenilo. U godinama koje su uslijedile, postao je gazda malenog imanja, stekao znatno materijalno bogatstvo , radio je sve više umjesto samog gradskog starješine koji je star i onemoćao poverio svom mladom pisaru ne samo svoje poslove, nego i svoju kćer koju je naš mladić oženio. Zajedno, u ljubavi i bericetu , njih dvoje su rodili mnogo dece. Složno i u ljubavi , u dvoje, uvećali su svoje bogatstvo do neslućenih razmjera. Mladić je mnoge predvečeri provodio ispijajući čaj u dobro ohladjenim prostorijama svog prelijepog doma, razgovarajući sa svojom voljenom ili učeći svoje sinove komplikovanim kineskim karakterima, čitajući Konfučija i prvi put u životu je bio savršeno srećan.

Jedne takve predvečeri, sjetio se cijelog svog života koji je prohodao od najgore bijede do kompletne sreće. Sjetio se svih svojih očaja, svoje želje da svojevremeno umre, sjetio se oca. Setio se one druge kutije koju mu je otac dao...

Otvorio je crnu kutijicu. U njoj je bio smotan komad pirinčanog papira. Razmotao je, a na njemu je očevim rukopisom bilo zapisano : " I ovo će proći."

Dobra motivacija
<< 07/2009 >>
nedponutosricetpetsub
01020304
05060708091011
12131415161718
19202122232425
262728293031

LINKOVI

ARHIVA POSTOVA
•Pismo muza,cija zena je u bolnici
•ruza
•moneta bez vrijednosti
•ruzna ruza
•tocak
•sikter
•Jedan smijesak za dorucak,obilje smijeha za rucak,brdo veselja za veceru
•Ne zastidi se!
•Da li si mrkva,jaje ili zrno kahve?
•Snaha i svekrva
•Mali Tarik
•tko je siromasan
•dobra motivacija
•istinita ljubavna prica
•bio jednom jedan trgovac koji je imao cetiri zene
•mudrost
•za sve mukarce,koji ne znaju postovati zene
•Microsoft
•test tri sita
•za svu decu koja su rodjena i prezivela 1950-te, 60-te , 70-te & 80-te ! !
•Brodska jedra
•dobro u zlu i zlo u dobrom
•Prava ljubav
•Prica jedne svijece ...
•Bezumnik
•Jabuka
•Reci ranije
• Pored ljepote uoči patnju
•ovoj znaci
•A vasim snovima,ima li ko pristup?
•Pokupiti nekoga na kiši
•Umnogostručili smo naše imetke, ali smanjili svoje vrednosti
•iskustvo jedne uciteljice
•svakog dana poceti iznova
• kerefeke
• san
•Živjeti u sadašnjosti
•zla zena
•covjek i zena
•instrukcije za zivot
•Tri čamca za spasavanje
•Velika srca vole,mala traze da budu voljena
• Ljudi sa Crvenom Ruzom • Zasto?














SLIDE SHOW

NIJE BITNO
Gori,da mi cuva pjesme...


Kazes mi,ukras cu ti pjesme

a ti mi nista neces moci…



Pa sta,ako,kazem ti,

napisat cu druge…



I te cu ti ukrasti,

i opet mi nista neces moci…



Napisat cu trece,kazem ti

i bas mi je svejedno

od tvojih pretnji…



A kad neces

moci da napises

ni stiha vise,

kojim ces ocima

gledati pjesme

koje vise nece

biti tvoje?



Dusom,koju mi niko

ne moze oteti

pjesme tvoje

osjecat cu kao moje…


MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
220098

Powered by Blogger.ba